Pre oko 2 milijarde godina zlato je nastalo u unutrašnjosti zvezda kroz proces nuklearne fuzije. Nakon Velikog praska, samo su dva elementa formirana: vodonik i helijum. Ubrzo nakon toga, prve zvezde počele su da sagorevaju gorivo u nuklearnim reakcijama, stvarajući teže elemente kao što su ugljen-dioksid, azot i kiseonik. Ove reakcije izazvale su ogromne eksplozije, poznate kao supernove, a njihovi mrtvi jezgra su danas poznata kao neutronske zvezde.
Gde se nalazi zlato?
Okeani sadrže najveću količinu zlata na površini Zemlje, sa procenama da je tu oko osam puta više zlata nego što je do sada iskopano. Međutim, većina zlata se nalazi u jezgru Zemlje – oko 1,6 kvadriliona tona, što je dovoljno da se cela planeta prekrije slojem od 45 cm solidnog zlata.
Do sada je procenjeno da je tokom istorije iskopano oko 190.040 tona zlata (oko 172.400 metičkih tona), a čak dve trećine tog zlata iskopano je od 1950. godine naovamo. Ako se uzme u obzir drugi podatak, ukupno iskopano zlato iznosi oko 167.550 tona, što je dovoljno da popuni samo dva olimpijska bazena. Svake godine, rudarenje zlata dodaje oko 2.500 do 3.000 tona u svetske zalihe.
Zlatne osobine zlata
Zlato je hemijski inertno, što znači da je izuzetno otporno na većinu hemijskih reakcija. Ne rđa, ne oksiduje se i ne menja boju. Njegova mekoća omogućava da se lako oblikuje, a može se topiti i liti u veoma detaljne oblike. Osim toga, zlato je metal koji se lako reciklira i ponovo koristi.
Čisto zlato je uvek bogate žute boje, dok druge boje, poput ružičaste, zelene ili bele, nastaju legurama sa drugim metalima. Na primer, kada se zlato kombinuje sa srebrnim legurama, dobija svetlu žućkastu nijansu, a kada se meša sa bakrom, postaje crvenkasto.
Kako se meri čistoća zlata?
Čistoća zlata meri se u karatima, što označava količinu čistog zlata u leguri, u odnosu na druge metale sa kojima je zlato pomešano. Na skali od 24 karata, 24-karatno zlato je potpuno čisto i nema drugih metala. To znači da je 100% zlato. Kada se kaže da je neko zlato 18-karatno, to znači da je 75% zlato, a preostalih 25% čine drugi metali kao što su srebro, bakar ili paladijum, koji se dodaju da bi se poboljšala čvrstoća i druge osobine metala.
Za bolje razumevanje:
- 24-karatno zlato je 100% zlato.
- 18-karatno zlato sadrži 75% zlata.
- 14-karatno zlato sadrži 58% zlata.
- 12-karatno zlato sadrži 50% zlata.
- 9-karatno zlato sadrži 37,5% zlata.
Smanjenjem broja karata smanjuje se i količina čistog zlata u leguri, što može uticati na boju, čvrstoću i dugotrajan izgled nakita ili predmeta.
Korišćenje zlata
- Nakit: Oko 50-80% novog zlata koje se koristi svake godine ide u izradu nakita. Indija je najveći svetski potrošač zlatnog nakita, a južnoazijski nakit obično ima veću čistoću od zapadnog, sa 22 karata u poređenju sa 18 ili 14 karata u zapadnom svetu.
- Industrija: Oko 12% koristi se u elektronici, medicini i stomatologiji. Zbog izuzetne provodljivosti i otpornosti na koroziju, mali deo zlata koristi se u gotovo svim sofisticiranim elektronskim uređajima.
- Investicije: Preostalih 10% koristi se u investicijama, kovanicama i zlatnom novcu.
- Aerosvemirska industrija: Zlatni delovi se koriste u svim svemirskim uređajima. Zlato se koristi kao podmazivač na satelitima, a u nekim teleskopima NASA-e zlatne ogledala služe za snižavanje refleksije svetlosti.
- Hemija: Alhemičari su vekovima pokušavali da proizvedu zlato iz običnih metala, stvarajući temelje moderne hemije.
- Zdravlje: Zlato je korišćeno u stomatologiji više od 3.000 godina, dok su Etrusci 7. veka pre nove ere pravili zlatne zubne proteze. Zlato je takođe korišćeno (ili reklamirano) u mnogim tretmanima za zdravlje, ali više o tome pročitajte u posebnoj sekciji “Zlato kao rejuvenator: mitovi i činjenice”.
Cena zlata kroz istoriju
Cena zlata kroz istoriju bila je podložna velikim promenama, a njen razvoj odražava ekonomske, političke i društvene promene širom sveta. Iako je zlato uvek smatrano vrednim metalom, njegovo precizno vrednovanje i trgovina sa njim počeli su se razvijati u starom veku. U staroj Mesopotamiji i Egiptu, zlato je korišćeno kao simbol bogatstva i moći, ali nije bilo standardizovanih cena kao što to imamo danas.
Zlatni standard
Danas, zlato je i dalje simbol bogatstva i sigurno ulaganje, dok se tržište zlata prati svakodnevno, kako od strane investitora, tako i od strane centralnih banaka koje čuvaju velike zalihe ovog plemenitog metala. Cena zlata nastavlja da varira, ali uvek ostaje u centru globalne ekonomske pažnje.
| Godina | Opis |
|---|---|
| 3000 p.n.e. | Prve upotrebe zlata u Egiptu i Mesopotamiji. Zlato se koristi kao simbol bogatstva i moći. |
| 6. vek p.n.e. | Početak korišćenja kovanog zlata kao valute u Lydiji (današnja Turska). |
| 560 p.n.e. | Prvi zlatni kovanici izdati od strane Lydijskog kralja Krezusa, prepoznatljiv znak u trgovini. |
| 4. vek p.n.e. | Egipat i Persija koriste zlato u obliku kovanica. |
| 19. vek | Uvođenje zlatnog standarda u Evropi i Americi, gde je vrednost valute bila direktno vezana za zlato. |
| 1844. godina | Velika Britanija zvanično prihvata zlatni standard. |
| 1933. godina | SAD napuštaju zlatni standard u okviru Velike depresije (FDR zabranjuje privatno držanje zlata). |
| 1944. godina | Bretton Woods sistem: SAD uspostavljaju sistem vezivanja dolara za zlato (35 USD/unca), ostale valute vezane za dolar. |
| 1971. godina | SAD napuštaju zlatni standard (Nixonov šok), što dovodi do fluktuacije cene zlata na slobodnom tržištu. |
| 1980. godina | Cena zlata dostigla je rekord od 850 USD po unci tokom inflacije i političkih nestabilnosti. |
| 1999. godina | London Gold Fixing: početak formiranja tržišta zlata sa utvrđenim dnevnim cenama. |
| 2001. godina | Početak velikog porasta cene zlata usled globalnih ekonomskih i političkih nesigurnosti. |
| 2008. godina | Globalna ekonomska kriza podstiče rast potražnje za zlatom kao sigurnom investicijom. |
| 2011. godina | Cena zlata dostigla rekord od 1.900 USD po unci, predvođena finansijskom krizom i širenjem inflacije. |
| 2020. godina | Zlato dostiglo visoke vrednosti u pandemiji COVID-19, dostigavši 2.067 USD po unci. |
| 2023. godina | Cena zlata varira između 1.800 – 2.000 USD po unci u zavisnosti od globalne ekonomske situacije, inflacije i nesigurnosti. |
Da li je danas dobro ulagati u zlato?
Ulaganje u zlato je oduvek smatrano sigurnim i pouzdanim načinom očuvanja imovine. Zlato je često percipirano kao „sigurno utočište“ za investitore, posebno u vremenima ekonomske nesigurnosti, inflacije, političkih kriza ili finansijskih tržišta koja su podložna velikim fluktuacijama. Trenutna globalna situacija, sa problemima kao što su inflacija, geopolitičke napetosti, pandemije i ekonomske nesigurnosti, stvorila je okruženje u kojem se zlato ponovo smatra pouzdanim načinom zaštite kapitala.
Prednosti ulaganja u zlato
- Zaštita od inflacije: Zlato se tradicionalno koristi kao zaštita od inflacije, jer se njegova vrednost obično povećava kada cena novca opada. U situacijama kada centralne banke povećavaju količinu novca u opticaju, zlato često postaje privlačno jer je ograničena količina tog plemenitog metala na svetu.
- Sigurno utočište: U vremenima ekonomske nestabilnosti ili globalnih kriznih trenutaka, ljudi često traže sigurnost u zlatu. Njegova vrednost nije vezana za bilo koju pojedinačnu zemlju, ekonomiju ili finansijsku instituciju, što znači da je zlato „bezvremensko“ i univerzalno prihvaćeno.
- Diversifikacija portfolija: Ulaganje u zlato može pomoći u diversifikaciji portfolija, smanjujući rizik povezan s ulaganjem u akcije ili obveznice. Zlato je često „negativno korelirano“ sa finansijskim tržištima, što znači da se njegova vrednost može kretati u suprotnom pravcu od akcija ili drugih investicija.
Mane ulaganja u zlato
- Nema kamate ili dividende: Zlato ne donosi kamate, dividende niti profit iz poslovanja, što znači da nije „produktivna“ investicija kao što su akcije ili obveznice. Njegova vrednost je isključivo zasnovana na tržišnim uslovima i potražnji.
- Volatilnost: Iako zlato može rasti u vrednosti u kriznim vremenima, ono takođe može biti podložno kratkoročnim fluktuacijama. Cena zlata može opasti usled promjena u kamatnim stopama, ekonomskim podacima ili promjenama u globalnoj potražnji.
- Depoziti i fizički troškovi: Kupovina fizičkog zlata često nosi sa sobom dodatne troškove čuvanja, osiguranje i prenos, što može biti nepraktično i skupo u poređenju sa drugim oblicima ulaganja.
Nekoliko načina ulaganja u zlato
Postoji nekoliko načina na koje možete ulagati u zlato, a izbor zavisi od vaših ciljeva, strategije i nivoa rizika koji ste spremni da preuzmete.
1. Fizičko zlato (zlatnici, zlatne poluge i nakit)
Najtradiocionalniji način ulaganja u zlato je kupovina fizičkog zlata u obliku zlatnika, zlatnih poluga ili nakita. Ovo ulaganje može biti atraktivno ako želite da držite zlato u svojoj neposrednoj blizini i u fizičkom obliku.
- Zlatnici: Popularni su investicioni zlatnici kao što su američki “American Eagle” ili “Canadian Maple Leaf”. Oni su prepoznatljivi i lako prenosivi.
- Zlatne poluge: Poluge su veće jedinice zlata koje se obično kupuju za dugoročne investicije. Ovaj oblik ulaganja je pogodan za one koji žele da ulažu u velike količine zlata.
- Nakit: Iako zlato u obliku nakita nije nužno najbolji način za ulaganje (zbog visokih marži koje trgovci naplaćuju), on i dalje može biti ulaganje sa emocionalnom i kulturnom vrednošću.
2. Zlato putem berze (ETF-ovi i akcije)
Investitori koji žele da izbegnu troškove i komplikacije povezane sa kupovinom fizičkog zlata mogu investirati u zlato putem berze, koristeći ETF-ove (Exchange Traded Funds) ili kupovinom akcija kompanija koje se bave vađenjem zlata.
- ETF-ovi na zlato: ETF-ovi omogućavaju ulaganje u zlato bez potrebe za njegovim fizičkim posedovanjem. Kupovinom udela u ETF-u, investitori direktno ulažu u zlato koje je podržano fizičkim zalihama u skladištima. Najpoznatiji ETF na zlato je SPDR Gold Shares (GLD).
- Akcije kompanija za vađenje zlata: Kupovinom akcija rudarskih kompanija koje vađaju zlato možete indirektno investirati u zlato. Akcije kompanija poput Newmont Corporation i Barrick Gold omogućavaju ulaganje u zlato kroz učešće u preduzećima koja su u industriji vađenja i prodaje zlata.
3. Zlato putem ugovora o budućim isporukama (Futures)
Za iskusnije investitore, postoji mogućnost ulaganja u zlato putem futures ugovora. Ovi ugovori omogućavaju kupovinu ili prodaju zlata u budućnosti po unapred dogovorenoj ceni. Ovaj oblik ulaganja je vrlo spekulativan i nosi visok nivo rizika, jer su futures ugovori obavezni i mogu izazvati značajne gubitke ukoliko se tržište krene u suprotnom pravcu od očekivanog.
4. Zlato u obliku polja (Gold certificates)
Još jedan način ulaganja u zlato je putem zlatnih sertifikata, koji predstavljaju vlasništvo nad određenom količinom zlata u banci. Sertifikati omogućavaju kupovinu i prodaju zlata bez potrebe za fizičkim transportom ili skladištenjem.
Zaključak
Ulaganje u zlato može biti odličan način za diversifikaciju portfolija i zaštitu kapitala, posebno u vremenima nesigurnosti. Ipak, kao i sa svakim oblikom ulaganja, važno je razumeti kako zlato funkcioniše na tržištu, kao i koji oblik ulaganja je najprikladniji za vaše ciljeve i nivo rizika.